Utjeha kose

Gledao sam te sinoć. 
U snu.
Tužnu. Mrtvu.
U dvorani kobnoj, u idili cvijeća,
Na visokom odru, u agoniji svijeća,
Gotov da ti predam život kao žrtvu.
Nisam plako.
Nisam.
Zapanjen sam stao
U dvorani kobnoj, punoj smrti krasne,
Sumnjajući da su tamne oči jasne
Odakle mi nekad bolji život sjao.
Sve baš, sve je mrtvo: oči, dah i ruke,
Sve što očajanjem htjedoh da oživim
U slijepoj stravi i u strasti muke,
U dvorani kobnoj, mislima u sivim.
Samo kosa tvoja još je bila živa,
Pa mi reče:
Miruj! U smrti se sniva.

Antun Gustav Matoš

Ne bira se ljubav

 Ne bira se ljubav kao ni smrt.
 Sve je u knjigama duboko pod morem zapisano.
 Jezikom neznanim nama, nebesnim pismenima.
 Niti se odupreti mozeš niti preskočiti dan.
 Kao što ne možeš tuđi san usniti niti okom drugim videti.
Voleo bih da nisi ti ona koju u ovom času volim.

 Pero Zubac

Čekaj me

Čekaj me,
i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
 i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi svakome koji čeka.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu kako je vreme da se zaboraviš i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim,
neka se tako umore čekati i svi drugovi moji,
 i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa.
 Čekaj me, i ja cu sigurno doći, sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna,
 taj neće shvatit,
niti će znati drugi da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako preživjeh vatru kletu - naprosto,
ti si čekati znala kao nitko na svetu...

Konstantin Simonov